На крају крајева, сладолед је добар или лош за здравље?

Врући дани су права позивница за уживање у једном од најукуснијих десерта на свету, сладоледу. Чаша за зубе или чачкалицу, у конусу или шољи, са или без прелива, воћа, јогурта или уз доброте попут чоколаде, мрвица, конфети и шта год можете да замислите, сладолед је увек неодољиво, укусно искушење и освежавајуће Међутим, док испијате сладолед, мало људи се пита о његовим ефектима на здравље и како све у животу, такође има своје предности и недостатке.

Одакле долази сладолед?

Према АБИС-у, Бразилском удружењу индустрије сладоледа, историја овог десерта почиње у Кини пре више од 3.000 година, када су Кинези почели да мешају снег са воћем и медом, технику коју су касније научили Арапи, а касније и Французи. Од 1292. године, нове технике оријенталне припреме стигле су у Италију, а смрзнути десерт постао је велики успех који се касније проширио широм Европе и Сједињених Држава. У Бразил је сладолед стигао тек око 1834. године, када су трговци из Рио де Јанеира купили лед који је у ту земљу стигао на амерички брод и помешали га са бразилским воћем. У тропским земљама са широким распоном воћа, успех је био загарантован.

Састав и предности сладоледа

Сладолед се прави од мешавине воде или млека, шећера, масти, воћног сока или ароме, емулгатора, згушњивача и адитива и има различите технике производње. Његова формула омогућава додавање састојака за различите укусе и текстуре.


Са нутритивног становишта, сладолед се може сматрати храњивом храном јер његова формула садржи протеине, шећер, биљну или животињску масноћу, калцијум, фосфор, витамине А, Б1, Б2, Б6, Ц, Д, К и друге минерале који су добри за ваше здравље.

Кремна крема која се прави од млека садржи велике количине минерала, посебно калцијума, неопходних за развој и правилно функционисање костију. Калцијум у две куглице за сладолед је еквивалентан ономе што налазимо у чаши млека. Велика количина протеина која се налази у сладоледу такође помаже телу да одржи своје виталне функције.

А за оне који су уплашени калоријским индексима овог уживања, добра вест је да цене нису тако алармантне. На пример, кугла сладоледа од 60 грама има 112 калорија, отприлике исто као и француски хлеб од мрвице од 50 грама који има 135 калорија. Али то не значи да можете имати стакленке и боце са сладоледом, јер превише масти и протеина лоше делује на организам.


Неопходно је посматрати количину транс масти која се налази у саставу сладоледа. И масна и нормална масноћа, ако се конзумирају у прекомерним количинама, штетно делују по организам и могу допринети здравственим проблемима као што су повећани лоши холестерол (ЛДЛ), кардиоваскуларним болестима и гојазности.

Пратите пратњу која се нуди у продавницама сладоледа. Иза толико боја и укуса прелива, бомбона, мрвица и других сластичарских производа, скривене су стотине и стотине калорија.

Воћни сладолед је обично лакши, јер се прави с водом, али у поређењу с масовним сладоледом, калорије су еквивалентне једнако као и сладолед на бази соје. Предност последњег је у томе што га је потпуно поврће конзумирало код особа које имају нетолеранцију на лактозу и глутен. Уз то, сојини протеини помажу у смањењу лошег холестерола.


За оне који се желе охладити без да криве равнотежу, најбоља опција је нискокалорични сладолед и смрзнути природни, а то је сладолед на бази јогурта. Смрзнути је мање калоричан, богат калцијумом и влакнима који продужују осећај ситости хране, нема конзерванса и доприноси правилном функционисању црева

Поред ових аспеката исхране, према истраживању које је спровело на Универзитету Харвард, сладолед такође може допринети повећању плодности жена. У овом истраживању праћено је 18.000 жена, а оне које су замениле чашу пуномасног млека за сладолед, конзумирајући најмање две порције сладоледа, имале су 85% већу вероватноћу за овулацију него оне које нису конзумирале сладолед.

У другој студији у Центру за неуроимагинг науке у Лондону, британски истраживачи открили су нешто што су многи већ знали: сладолед пружа задовољство. Да би то доказали, волонтери су конзумирали крем сладолед, а затим су подвргнути МРИ скенирању, које је показало да сладолед утиче на зоне задовољства мозга, оне које се активирају када се људи забављају.

А за оне који верују да сладолед изазива грип, прехладу или грлобољу и због тога се могу конзумирати само у врућини, лекари кажу да је то само мит, јер оно што изазива грип је вирус, а не прехлађена храна. Земље са највећом потрошњом сладоледа су европске земље у којима зима има много жешће те ниједно научно истраживање не потврђује однос ових болести са конзумирањем сладоледа на хладном. У случају упале грла, као што је тонзилитис, супротно увријеженом мишљењу, смрзнута храна је погоднија од вруће хране.

Чак и са толико бодова у корист његове конзумације, у студији која кружи интернетом која је одабрала десет најгорих здравих намирница свих времена, сладолед је постигао да се налази на десетом месту. Према канадској нутриционисти Мицхелле Сцхоффро Цоок, високи ниво шећера и транс масти присутних у индустријализованом сладоледу, као и вештачке боје и ароме, могу проузроковати озбиљна оштећења мозга и нервног система.

Дакле, кад год се можемо одлучити за природну опцију преко индустријализоване, ми правимо најбољи избор за своје тело, то је чињеница, али нису потребна истраживања која би доказала да одмерене дозе ужитка, попут сладоледа на крају. поподне су добри за душу. Зато уживајте у свом сладоледу штедљиво и без грешке.

5 ЛАЙФХАКОВ от SLIVKISHOW (Април 2024)


  • Храна
  • 1,230