Дечја несаница

Потешкоће са спавањем су проблем који погађа између 5% и 10% опште популације и може, поред спавања, пореметити и живот људи, укључујући децу, који такође могу оболети од ове болести.

Како препознати проблем?

Дечја несаница се може окарактерисати као почетна када дете има потешкоће у сну, или посредна када дететов сан прекине и дете се не може вратити у сан.

Проблем се сматра несаницом када се барем једна од горе наведених ситуација понови током периода од три недеље. У таквим случајевима морате потражити стручну помоћ, јер према Институту за спавање „несаница је врх огромног леденог бријега?“ а то може бити знак да дете нешто узнемирава.

Према стручњацима, несаницу треба анализирати под три аспекта: физичком, психолошком и социјалном. За децу потешкоће са спавањем могу бити повезане са физичким проблемима као што су алергија, рефлукс или некаква упала; проблеми који утичу на психолошке, попут ноћних мора или страха; и социјални проблеми, попут недостатка рутине, уласка детета у школу, доласка сестре или чак раздвајања родитеља.

Према фази у којој се дете налази, дечја несаница се може окарактерисати као примарна или секундарна. Примарна несаница настаје у доби од два месеца, јер је пре тога врло тешко окарактерисати нередовним спавањем. Новорођенчад спавају у просјеку 16 сати дневно, с обзиром на то да се сваких три сата пробуде како би се прехранили. Нека деца имају неправилности у овим циклусима, међутим, ако се дете често буди ноћу и плаче, посетите лекара, може бити знак несанице.

С друге стране, секундарна несаница се манифестује код деце од друге године живота и која су већ успоставила адекватну организацију спавања кад се почну будити ноћу. Двогодишњаку је потребно 12 до 14 сати сна, укључујући и дремке. Стога, ако се буђења наставе, потражите стручњака.

Које су последице несанице у детињству?

Према медицинским стручњацима, несаница у детињству доводи до лаког плакања, раздражљивости, расположења, зависности од родитеља, тамних кругова и чак до могућих проблема раста, јер се хормон раста производи током спавања. Уз то, проблем доводи до лошег школског учинка, несигурности, стидљивости, тешкоћа у односима и усамљености.

Шта родитељи треба да ураде?

Једном када родитељи схвате да нешто није у реду са спавањем дјетета, педијатру је потребна помоћ како би могао да дијагностицира њихове узроке и развију лијечење, што се може учинити хомеопатијом или биљним лијековима.

Поред тога, критично је да родитељи преиспитају околину у којој дете спава, као и његову рутину. Узнемирена, уплашена деца која примају многе подражаје пре спавања, као што су телевизија и други шум, или која немају рутину, могу имати проблема са спавањем. У таквим случајевима могу помоћи и неке једноставне мере. Покушајте разговарати с малишанима да их увјерите, објасните им боље о ноћним морама и јасно им је да спавање само по себи није проблем.

Још један предлог је да се подстакне друштво напуњене животиње или да се два брата ставе у исту собу како би се они међусобно одржавали. Поред тога, вреди се кладити на осветљење просторије, које би требало бити пријатно и рутинско, неопходно за малу децу. Успоставите ритуал спавања, попут туширања, ручања, причања приче и одласка у кревет. Ако симптоми и даље постоје, помоћ психолога може бити од помоћи.

Дечја позоришна група „Шмиранти” (Март 2024)